Pominjao sam već duo Mystik Journeymen kada sam vam predstavio njihov album „Magic“ iz 2002. godine. Tada sam spomenuo i besplatno izdanje u formi EP-ja pod nazivom „Return 2 The Love“ koje je objavljeno 14. februara 2010. godine, na Dan zaljubljenih, što je bilo njihovo prvo izdanje nakon osmogodišnje pauze, a koje je, kako se spekulisalo, trebalo da najavi album „Return To Eternia“. Ipak, album pod tim nazivom još uvek nije objavljen, ali je iste te godine objavljeno prošireno izdanje „Return 2 The Love“ koje za razliku od besplatnog EP-ja na kome se našlo šest numera, ukupno broji njih petnaest. Inače, na albumu su se pored Mystik Journeymen-a (Sunspot Jonz i Luckyiam) pojavili još i Murs, The Grouch, Elight, Scarub i Kirby Dominant, odnosno, manje-više dobar deo Living Legends ekipe.
S’ toga, ako ste fan Mystik Journeymen-a, ili generalno ljubitelj underground zvuka, ne propustite da preslušate ovo izdanje ako to već do sada niste uradili. Za početak, predlažem da poslušate numere „There Will Be Blood“, „Spaceman Liberation“, „Valley Of The Dolls“ i „The Doorman Song“ za koju je snimljen i spot. Uživajte.
Mystik Journeymen – „Return 2 The Love“

"L.A.B.O.R."

Posted: јул 15, 2012 in One Be Lo
Evo, skoro godinu dana po objavljivanju, imam to zadovoljstvo da vam predstavim One Be Lo-ov album „L.A.B.O.R.“, odnosno „Language Arts Based On Reality“. Govorio sam već ranije o One Be Lo-u, a u prethodnih par godina, na ovom blogu, mogli ste pročitati i intervju sa njim, ali i preslušati par njegovih izdanja, kako solo tako i u grupi Binary Star. Što se samog albuma tiče, na njemu se našla dvadeset i jedna numera, lirički oslikana tipičnim One Be Lo-ovim stilom i tematski duboko prožeta socijalnim aktivizmom. Produkcija na ovom izdanju je, kako su neki drugi to ocenili kao „shizofrena“, dok bih ja pre rekao šarena, odnosno, kreće se od obilnog korišćenja semplova (slično kao Public Enemy u ranoj fazi), pa do nešto novijeg Hip-Hop zvuka. Ipak, sve to daje neku dodatnu dimenziju ovom izdanju čineći ga dosta slojevitim i veoma zanimljivim za slušanje. Da ne tupim više, predlažem vam da za početak poslušate numere za koje su snimljeni spotovi, i to: „The ANT (I Matter)“ i „Rabbit Food“. Uživajte.
One Be Lo – „L.A.B.O.R.“
Nemam baš mnogo vremena za neku dužu priču koja bi sigurno mogla da se ispriča o veteranima Hip-Hop-a koji iza sebe imaju veoma bogatu diskografiju i ogroman uticaj na muzičku scenu uopšte. Dovoljno je reći samo Public Enemy. S’ toga, ako se večaras nađete u Beogradu, ne propustite da ih ponovo čujete uživo u okviru „Belgrade Calling“ festivala koji se od 27. do 30. juna održava na Ušću.
U vezi toga, sledi i ono iz naslova posta, jedna od mnogobrojnih „the best of“ kompilacija pod nazivom „Power To The People And The Beats: Public Enemy’s Greatest Hits“ objavljena 2005. godine, na kojoj se našlo osamnaest numera (vidi spisak), koje, priznajem, ni ja ne bih mogao da odaberem bolje. Znači, ostaje poziv da dođete na koncert večeras u 18:50 po satnici festivala, a do tada preslušajte ovu kompilaciju, čisto da se ponovi gradivo. Uživajte.

 

„Power To The People And The Beats: Public Enemy’s Greatest Hits“

"Painting Europe"

Posted: јун 25, 2012 in Graffiti, Other
Malopre na leteh na ovaj video, i morao sam da ga okačim. Zaista sjajan performans street-art kolektiva Sweatshoppe, koji čine dvojica umetnika Bruno Levy i Blake Shaw. Inače, Sweatshoppe su se u Beogradu pojavili na Dis-Patch festivalu 2010. godine, i deo tog performansa moćićete da vidite u ovom videu pod nazivom „Painting Europe“. Pored Beograda, tu su još snimci iz Berlina, Pariza, Londona i Bristola. Ako sam dobro ukapirao, Sweatshoppe su za svoje nastupe dizajnirali poseban softver koji kontrolišu valjcima četki, „slikajući“ na taj način video kolaže koje putem projektora prenose na zid. Meni bar fascinantno…
 

"Kill The Noise EP"

Posted: јун 20, 2012 in Kill The Noise
Izvinjavam se svim čitaocima na retkim postovima, ali imam gomilu prečih obaveza, tako da ni u narednom periodu neću biti u mogućnosti više da se posvetim blogu.
Za danas sam spremio jedan post, što bi rekli „na brzaka“. Znam da sam retko kačio izvođače iz UK-a, pa ću ovom prilikom to ispraviti. Danas imam zadovoljstvo da vam predstavim ekipu iz južnog Londona pod imenom Kill The Noise koju čine Crusada, Efeks i DJ/beatmaker Steady. Ova dvojica poslednjih (poznatiji kao duo Prose) ujedno su osnivači i vlasnici etikete Boom Bap Professionals. Njihov poslednji projekat pod nazivom „Kill The Noise EP“ objavljen je u maju ove godine, i na njemu se našlo ukupno dvanaest numera (šest pesama i šest instrumentala) od kojih vam za prvo slušanje preporučujem naslovnu „Kill The Noise“ za koju je snimljen i video spot. U svakom slučaju, reč je o sasvim solidnom izdanju koje ne bi trebali propustiti da preslušate. Uživajte.

Kill The Noise – „Kill The Noise EP“
Evo, posle duže vremena još jednog dokumentarca, koji ne biste smeli propustiti da pogledate, ako to već niste učinili. U pitanju je film koji govori o kultnom Los Angeles-kom kafeu „The Good Life“, odnosno, underground sceni koju je iznedrio krajem osamdesetih godina tokom čuvenih večeri poezije koje su bile organizovane u njemu. Tako su već početkom devedesetih tu bili umetnici kao što su Jurassic 5, Cut Chemist, Abstract Rude, Aceyalone, Myka 9, Volume 10, Busdriver i Ganjah K, odnosno, jednom rečju pokret Project Blowed koji je donekle bio pandan Native Tongues ekipi na istočnoj obali. Zahvaljujući trudu autorke Ave Du Vernay u prilici smo da upoznama jedno novo lice Los Angele-ske underground Hip-Hop scene, sasvim suprotno od svih stereotipa naviknutih na tzv. „gangsta rap“ i ono što on nosi sa sobom.
Film je inače objavljen 2008. godine, i za ovo vreme pobrao je veoma pozitivne kritike, a i uspeo je da pokupi gomilu nagrada na različitim filmskim festivalima na kojima se u međuvremenu prikazivao. Ako ima neko zainteresovan, DVD izdanje sa 97 minuta materijala, može KUPITI OVDE.
„This Is The Life: How The West Was One“

Nedavno sam naleteo na ovaj singl, i baš pre jedno dve nedelje sam ga komentarisao sa mojim prijateljem, kada sam spomenuo da sam bio ubeđen da je reč o Hevoc-u iz Mobb Deep-a, koliko produkcijski, ali pre svega, tzv. „delivery“-jem, ovaj čovek podseća na njega. Ispostavilo se da je u pitanju kanadski producent/MC Frankie Ano poznatiji kao Frank Fallico, ili jednostavno Frankenstein. Svoj muzički debi imao je 1995. godine singlom „Frankenstein’s Pain / Peace And Quiet“, da bi godinu dana kasnije objavio još dva izdanja, i to: What Does It All Mean / The Pain (Remix), a zatim iThe Rain Is Gone / All Hands“ s’ koji ćemo se danas upoznati. Inače, ovaj poslednji je bio najava za album, koji je, bar prema informaciji na omotu singla, trebao da se zove „The Agony And The Ecstasy“, međutim, ne znam šta se desilo sa njim, odnosno, godinu dana kasnije je objavljen EP „UV“ na kome se našla istoimena numera, kao i veči deo ranije objavljenih singlova, tako da pretpostavljam da je to to. Iste te godine, objavljen je i „white label“ album „Live From New York Remix Album“, ali to izdanje još uvek nisam imao prilike da čujem.
No, da se vratimo na temu. Kao što sam rekao, na prvo slušanje „The Rain Is Gone“ me veoma podsetio na Hevoc-a, pa odatle i moje iznenađenje na kraju kada sam skapirao da je Frankenstein ustvari belac iz Toronto-a. S’ toga, ako ste ljubitelj njujorkškog zvuka iz sredine devedesetih, obavezno poslušajte ovo izdanje.

Frankenstein – „The Rain Is Gone / All Hands“

I za kraj ovog posta, među komentarima na Tube-u naiđoh i na ovaj od Frankenstein-a lično, te se nadam da ćemo uskoro imati priliku da čujemo nešto novo iz njegove produkcije.